Mikroskop u homebrewingu
Nabavio sam mikroskop i evo da pokusam razjasniti par stvari svima onima kojima padne na pamet da se upuste u nabavku ove sprave.
Prije svega, ako imate dijete/djecu, zeni uvijek mozete provuci pricu da kupujete za edukacijske svrhe radi djeteta
, sto i ne bi bilo daleko od istine, jer se definitivno moze koristiti i u te svrhe i vjerujem da bi bilo neizmjerno zanimljivo (i korisno) djeci jer se osim kvasca moze jos štošta posmatrati s mikroskopom.
Što se homebrewinga tiče mikroskop definitivno nije nešto što se mora imati, ali ako znate kako iskoristiti koristi koje donosi može biti vrlo vrijedan komad opreme. U homebrewingu se koristi otprilike za tri vazne stvari:
1. brojanje ćelija (najvažnija funkcija)
2 provjera vitalnosti ćelija
3. provjera viabilnosti ćelija
Ja dugo oko toga razmisljam, a kupio sam svoj jer sam slučajno naišao na neku akciju koja je bila bas povoljna. Inače, tesko da bih se upustio u ovo. Poslije sam skontao da treba jos dosta neke opreme uz njega pa se i trošak povećao, ali šta da se radi.
Evo kako otprilike izgleda setup:
Od opreme je potrebno:
1. Mikroskop
2. Hemocitometar
3. Lugolova otopina i plavi metilen (markeri)
4. Predmetna stakalca i pokrovna stakalca
5. Kapsule od 1 mL za uzorke
6. Pipeta
Kod kupovine mikroskopa treba odabrati mikroskop koji ima minimalno 400x uvećanje i to je minimum (odnosno optimum) za brojanje ćelija. Na ebayu mozete naići na neke USB mikroskope koji imaju i do 1000x povecanje ali to je sve jako loša roba i nećete ništa moći s tim. Potreban je neki entry level mikroskop, poželjno sa USB kamerom na okularu.
Ovako izgleda potpuno zdrava ćelija kvasca (US05) pod mikroskopom:
Ćelija mora imati okrugli oblik i mora imati određenu veličinu da bi se smatrala potpuno zdravom. Ćelije koje su iscrpljene i pregladnjele dobiju ovalni, spljošteni oblik lopte za ragbi i smanje se veličinom. To su ćelije u hibernaciji. Takve ćelije su obično u tekućim kvascima starijim od mjesec dana.
Hemocitometar je posebno staklo za brojanje ćelija na kojem je urezana mreža pomoću koje se broje ćelije. Inače, nije baš jeftino, koštalo me oko 25$. Za pravilno brojanje je potrebno primjeniti posebnu proceduru i morao sam se bas oko toga zabaviti da skontam sta i kako jer nisam nikada imao nikakvog iskustva sa sličnim stvarima. Uzorak je potrebno razrijediti jer je koncentracija ćelija u starteru tolika da bi se preklapale i nista ne bi bilo jasno. Sve to ide konacno u formulu kojom se dobija ukupan broj celija u starteru.
Ovako izgleda hemocitometar:
A ovako izgleda kvasac na mreži hemocitometra pomoću koje se broje ćelije:
Osim broja ćelija koji je potreban za naše pivo, uz pomoć mikroskopa se mogu razaznati žive ćelije od mrtvih ćelija (viabilnost), te zdravije od nezdravijih ćelija (vitalnost). Ovo radimo farbanjem uzoraka markerima - Lugolovom otopinom i plavim metilenom.
Jedan od glavnih znakova da je ćelija zdrava je zaliha glikogena koju nosi u sebi. Kada ofarbamo uzorak lugolovom otopinom unutar ćelije se ofarba samo glikogen i moguće je otprilike vidjeti koliko procenutalno glikogena ćelija sadrži u sebi. To se moze vidjeti na ovoj slici:
Ovdje imamo dosta žućkaste boje u svim ćelijama i to znači da se ova kultura može smatrati potpuno zdravom i spremnom za fermentaciju.
Osim količine glikogena, moguće je provjeriti i koje su ćelije mrtve, a koje žive. To se radi sa plavim metilenom kojim se opet ofarba uzorak. Mrtve ćelije će u potpunosti probiti farba i one će poplaviti, dok će žive zbog metabolizma odbiti prodor farbe kroz membranu i izgledat će normalno. Kod brojanja na hemocitometru moguće je ovom metodom odrediti % mrtvih ćelija u uzorku i ovo je isto jako korisna funkcija mikroskopa.
Ovako izgledaju mrtve ćelije (ofarbane plavo):
(Inače ove sam ja namjerno ubio
za potrebe eksperimenta, pokoj im duši)
Uz mikroskop sam saznao nekoliko jako vaznih stvari. Na primjer svi kalkulatori tipa mr.malty i sl. daju samo priblizne rezultate koji u nekim slucajevima mogu jako varirati. Posebno kad se racuna kolicina potrebnog slurry-a.
Isto mi je bilo jako zanimljivo kako se celije razlicitih sojeva kvasca razlikuju kako velicinom tako i oblikom i nabijenošću. 1 mL slurry-a od WLP002 (odličan flokulant) nije ni približno isto što i 1mL slurry-a od na primjer Saison kvasca, a otkloni u broju ćelija mogu biti jako veliki.
Evo napravio sam dva klipa na kojima je prikazan isti uzorak iz dva isprana kvasca, da vidite otprilike o čemu se radi:
Mikroskop oduzme nešto vremena prilikom kuhanja, ali je jako bitno da se razvoj kulture u starteru može pratiti cijelo vrijeme i da sad mogu tačno znati koliko imam ćelija u starteru prije dodavanja kvasca u pivo, što su korisni podaci jer za eventualne probleme kasnije mogu sigurno isključiti na primjer underpitch/overpitch. Osim toga, ako od nekoga uzmem ispran kvasac (ili ga ja sam isperem) uvijek mogu izbrojati ćelije i provjeriti koliko je % viabilan i vitalan uz pomoć ovih otopina.
Ako ima kakvih pitanja i ako mogu kome pomoći (na primjer sa određivanjem količine ćelija u 1 mL slurry-a pojedinih kvasaca), stojim na raspolaganju.