Prodaja

[pivska mušica]

RE: Prodaja

ja bih volio, ako nije tajna, da podijeliš s nama taj izvještaj. posebno me zanima koji ti je pH gotovog piva. to za talog nije istina. sve regulative evropske unije prepoznaju takozvano 'živo pivo' i talog je sasvim prihvatljiv. postoji samo šansa da se u jakim pivima koja se dugo odležavaju (+ 1 godina) desi autoliza kvasca u samoj boci, odnosno da pojedine ćelije odumru, pa da ih ove preostale žive pojedu, odnosno metaboliziraju unutar flaše, što može stvoriti loš miris i okus.

jedina stvar u kojoj većina home brewera griješi je da flašira pivo sa jako puno kvasca u soluciji, pa imamo jako puno taloga. 0,5 - 1 milimetar taloga je sasvim ok na dnu boce. sve preko toga je previše pa se i efekti eventualne autolize u tim slucajevima naglašavaju.

inače, za priming u boci treba jako, jako malo kvasca. evo ja sam sad uzeo Fermentis F-2 kvasac koji je namijenjen isključivo za flaširanje - prerađuje samo jednostavne šećere, a izbjegava maltotriozu. takođe ima tu osobinu da se jako dobro lijepi za dno boce i jako brzo odfermentira. maltotrioza je dio nefermentabilnih šećera koje često obični kvasac u naletu pojede kad mu se da saharoza ili neki drugi jednostavni šećer. zato se nekad isto pivo refermentirano u boci može činiti malo 'tanje' u odnosu na ono iz kega. ima tu uticaja i CO2 i točenje, ali i ovo što sam spomenuo.

a ovo spominjem zato jer je samo 2-7 grama ovog kvasca (suhog) dovoljno na 100(!) litara prethodno filtriranog piva iz kojeg je izbačen sav kvasac od fermentacije, da bi se boce uspješno karbonizirale i da bi taloga bilo taman, ni previše, ni premalo.

hocu reci - dobar i dug cold crash je jako bitan da se vecina kvasca iz solucije istaloži na dno. čak i u onom pivu koje se čini potpuno bistro kod pretakanja ima čak i previše ćelija za refermentaciju što često može stvoriti previše taloga.

uostalom i sierra nevada pivara radi bottle priming. ako mogu oni sto i mi ne bi mogli

sve ovo u vezi taloga i kvasca je objašnjeno u knjizi Yeast od Chrisa White-a i Jamila Zainasheffa na stranici 115